Informacije
Aktuelno
Arhiva vesti
Udruženje domaćina
Seoski turizam
Prirodne lepote
Gradska naselja
Turističke manifestacije
Putni pravci
Praktične brošure
Karta Valjeva
Plan Valjeva
Karta okoline
Više o Valjevu
Portal Valjeva
Linkovi
Video prilozi
biljke
Gljive
O nama
Mapa sajta
Pretraga
Prijava
Kontakt
Vreme




Aktuelno arrow Aktuelno arrow TURIZAM NIKAO IZ INATA
TURIZAM NIKAO IZ INATA PDF Štampaj E-pošta

Do pre osam godina na mapi valjevskog kraja teško da ste mogli da pronađete seosko domaćinstvo kojem je, pored poljoprivrede, dodatni izvor prihoda bilo i ugošćavanje turista. Danas je na toj karti ucrtano 15 sela sa 25 domaćina koji se bave seoskim turizmom i gostima nude oko 125 kreveta.

 

Suprotno tipično srpskoj „da komšiji crkne krava”, u okolini Valjeva seoski turizam je počeo da se razvija pod maksimom: „Ako je on, i ja ću”. Učinak za 2008. godinu je oko 3.000 noćenja gostiju iz Srbije kod seoskih turističkih radnika na području Valjeva.
Kako za „Blic” priča Marta Sekulić iz valjevskog udruženja domaćina, priča je počela 2000. godine, kada je njihov predsednik Dragić Tomić nekolicinu domaćina „sa viškom prostora” u svojim kućama počeo da ubeđuje da će više zaraditi tako što višak poljoprivrednih proizvoda neće prodavati na gradskoj pijaci nego „preko tanjira” gostima koji dolaze iz urbane sredine. Setio se Tomić da bi srpski inat u ovom slučaju mogao da proizvede i nešto dobro, pa je pokrenuo kampanju „Ako je on, i ja ću”. Glas o tome i zdrava konkurencija su doveli do toga da u istim selima počne da se pojavljuje više domaćina koji su ušli u turistički biznis.
„Rezultat toga je 25 kategorisanih objekata koji imaju dozvolu za rad. Naravno, nisu svi podjednako uspešni i aktivni, ali raduje činjenica da se više njih javlja sa idejom da to radi, nego onih koji nakon ulaska u priču odustaju. Nekolicina domaćina zaista zavređuje pažnju zbog svoje istrajnosti, rada sa gostima, ali i aktivne promocije svojih domaćinstava kako bi privukli što veći broj turista. Takve ljude koji su najdalje odmakli na razvoju seoskog turizma imamo u Podbukovima, Popučkama, Brezovicama, Suvodanju i Petnici”, priča Marta Sekulić. Ostala seoska domaćinstva nalaze se u Brankovini, Kamenici, Deguriću, Leskovicama, Miličinici, Gornjoj Bukovici, Pričeviću, Tubraviću, Vujinovači i Taoru, sa oko 125 ležajeva na raspolaganju.
Tipičan i vrlo uspešan primer dobre prakse jeste domaćinstvo Mila Obradovića u Podbukovima, gde je domaćin „batalio” automehaničarsku radnju i potpuno se posvetio seoskom turizmu, godišnje ima bar 300 noćenja i jedan je od domaćina posećenih manifestacija „Dani gljiva” i „Lekovitim stazama valjevskih planina”. Dragica Stepanović je domaćica u Suvodanju, već čuvena po patentiranom začinu od svežeg povrća, ikonovezu i ručnima radovima, dobitnica Nacionalnog pasoša i priznanja „Žena zmaj” za žensko preduzetništvo. U Kamenici je Branko Rakić oformio etnokuću, apartmane i bungalove u vidu koliba stare srpske arhitekture, i tako dalje...
„Naši domaćini većinom imaju velike objekte građene sedamdesetih i osamdesetih godina i višak soba im služi za smeštaj gostiju. Naravno, svako od njih ima klasičnu seosku ekomomiju i životinje. U knjigama utisaka pojedinih piše da su, na primer, gosti iz Beograda oduševljeni što su njihova deca imala priliku da prvi put uživo vide i dotaknu neku domaću životinju”, kaže Marta Sekulić i ističe da je osnovna ponuda za turiste smeštaj i ishrana, ali da to svakako nije dovoljno za postizanje željenog nivoa usluge. „Ovo je posao u koji treba da budu uključeni svi ukućani. Gostu treba ponuditi šetnje, planinarenje, izlete na reke, posete manastirima, branje gljiva, uključivanje čak u poljske radove i spremanje zimnice, ako to žele. Mnogi domaćini misle da bi time opteretili gosta, ali praksa pokazuje da većina seoskih turista želi aktivan odmor. Prednost je što svi oni ne očekuju luksuz i hotelske uslove na selu koji svakako nisu mogući, pa je zato gostoljubivost i program da im ne bude dosadno najbolji način da njegovu posetu obezbedite i za sledeću godinu”, napominje ona.
U Udruženju domaćina kažu da su komparativne prednosti valjevskog kraja venac planina idealan za šetnje i letnje planinarenje, vredni manastiri, čiste planinske reke poput Bukovske i Crne reke te zaštićenog prirodnog dobra klisure Gradca i kulturno-istorijski kompleks u Brankovini, zavičaj Nenadovića i Desanke Maksimović. Za sedam dana oni koji dolaze iz gradova u valjevskom kraju tako mogu dobiti lep aranžman seoskog života sastavljen od očuvane prirode, čistog vazduha i specijaliteta domaće kuhinje. Cene variraju od domaćina do domaćina, ali se pun dnevni pansion po osobi može dobiti od 1.000 do 2000. dinara.
„Ciljna grupa su Beograđani i Vojvođani, ali kao turiste imamo i gastarbajtere koji su se uželeli zavičaja”, ističe Marta Sekulić.

Predrag Vujanac
Blic
 
< Prethodno   Sledeće >
 
 
Vaši domaćini:
Petnica
Podbukovi
Popučke
Rebelj - Medvednik
Suvodanje
Stave
Valjevska kamenica
Suvodanje
Stave
Kakva je usluga kod naših domaćina?
 
 
 
 
Udruženje domaćina Valjevo, + 381 (14) 225-745, Pop Lukina 8/1,
2007 © donewell